Ивана и Исидора Сантрач - Црвен цвете Ivana i Isidora Santrač - Crven cvete. Смотреть простой рецепт пошагово

Песму Црвен цвете је написала Јелена Бојовић у једној од последњих избегличких колона са Косова и Метохије. Песма говори о страдању и патњи србског народа тамо, још од познате Косовске Битке 1389. године (6897. година по старосрбком календару) па до данас. Дословно, наслов песме Црвен цвете означава цвет Божура који расте на Косову, а симбол је србских корена. Црвена боја говори о крвавој србској историји, а цвет о трачку наде. Легенда каже да је црвени божур изникао из крви палих србских јунака на Косову Пољу. Црвен цвете Хеј црвен цвете прерасла те трава, Пет годиница нисам тебе брала. Косово ми пиле крилом сузу крије, Дадоше те питао ме нико није. А ја молим те ... Због поноса јунака, Због славе српског рода, Због среће девојака, И Божијег благослова. Ти недај да ти одем, Без крста и без Славе, Ти недај Видовдане Да име ми нестане. Цвете мој ... Поноћ дрхти сви јунаци Бога моле, Да с небеса сјајну звезду спусти доле. Да обасја чистом вером сина Христа Грачаницу, Девич, Дечане, Зочиште. Да се вратим ... На Паштрик на планину Да јагањци изјаве, На Дриму да их појим Да драгог ми поздраве. Што мач истине носи А љубав му је име, На облак цркву зида Да у њој запроси ме Цвете мој ... Еј, анђеле ће црквицу да спусте, На сред стара Душанова бела града, Метохија сјајна звездо биће моја Оче наша нек буде опет воља твоја. Ој, Божуре И живот бих дала, Кад бих тебе овом руком брала.